Nalet tekstova o neplaćenim putarinama za autoputeve. Stalni pozivi iz nepoznatih brojeva. Ponude odmora sa liste kantara za jeftino. Čak i ponude za posao iz snova. Ovo su samo neki od načina prevaranti eksploatišu naš novo međusobno povezani svet.  

Iako prevara i prevare datiraju još iz drevne Grčke, mobilni telefoni, internet, automatizovani alati i, u novije vreme, sposobnost AI da stvara glasovne klonove voljenih osoba ili izrađuje hiperpersonalizovane poruke kako bi zavarao potencijalne žrtve omogućili su neviđenu ekonomiju obima.

Dok su se prevaranti oslanjali na svoj srebrni jezik i dobro snabdeven Rolodek, sajber kriminalci danas su naoružali digitalnu povezanost kako bi bacili globalnu mrežu i radili sa gotovo nevidljivošću.  

Posledice su bile zapanjujuće. Prevaranti su prošle godine ukrali 1,03 biliona dolara od žrtava širom sveta - više od BDP-a bilo koje osim 19 najbogatijih zemalja. Skoro polovina globalne populacije nailazi na prevaru svake nedelje. 

„Uticaj je na vas i mene; to su moja mama, vaš tata, naša deca, naši baka i deda“, kaže Richard Cockle, šef Connected Industries u GSMA, trgovinskom udruženju mobilnih mreža. „Svi znaju nekoga ko je bio na meti nekog oblika prevare.“  

Ovih dana većina prevare počinje telefonskim pozivom (napad viška) ili tekstualnom porukom (smishing). U napadima, sajber kriminalci koriste sofisticirani društveni inženjering i lažno predstavljanje kako bi manipulisali ljudima da prenose sredstva za ono što misle da je legitiman uzrok.

Na primer, prevaranti se mogu predstavljati kao agent iz vaše banke - čak i lažirati broj banke na vašem ID-u pozivaoca - i upozoriti vas da je vaš račun ugrožen. Ali ako pratite njihova uputstva za prenos ravnoteže, vaša ušteđevina završiti u džepu prevaranta. Žrtve koje se u početku kontaktiraju telefonom obično trpe najveće gubitke - u proseku 1.480 dolara po osobi u SAD u 2023. godini. 

Napadi smishing često počinju varljivim porukama dizajniranim da vas namame da preuzmete zlonamjerni softver ili otkrijete osetljive podatke. Možda ćete dobiti obaveštenje o zakašnjenoj parkirnoj karti ili neisporučenom paketu, sa vezom do originalnog oblika plaćanja. Prevaranti koriste sve informacije koje unesete da pokuša da preuzme kontrolu nad svojim finansijskim računima. Između 2020. i 2024. godine, ukupni troškovi tekstualnih prevara petostruko su se povećali u SAD-u. 

Budući da sajber kriminalci koriste prednosti i telekomunikacionih i finansijskih mreža, obe industrije su razvile sofisticirane alate za sprečavanje prevare - ali nijedna od njih nema dovoljno podataka da sama prati ceo životni ciklus prevare. Tako se Mastercard udružuje sa Deutsche Telekomom i GSMA kako bi razmenio uvide i borili se protiv loših glumaca iz više uglova.

„Prevaranti ne prave razliku između izvora podataka, pa zašto bismo to trebali? „, pita Din Uppal, globalni vertikalni vodeći Mastercard za tehnologiju, medije i telekomunikacije. „Ako ćemo pobediti u borbi protiv prevare i prevare, to mora biti timski napor.  

Najbolje vreme da se zaustavi prevara je pre nego što bilo koji novac napusti račun žrtve. Ali uočavanje lažnih plaćanja među milionima pravih transakcija svakog dana može biti poput traženja igle u plastu sena. U mnogim slučajevima, kupci su prevareni da pošalju novac.  

Većina sistema za otkrivanje prevare uzima samo neobično ponašanje platitelja, poput starijeg klijenta koji iznenada šalje više velikih iznosa. Da bi otkrili prevare u realnom vremenu, finansijskim institucijama je potrebna šira perspektiva. Mastercard je 2023. godine dodao još jednu dimenziju zaštitnim merama banaka uvođenjem rizika od prevare potrošača. CFR je AI rešenje koje ispituje i slanje i račun primaoca - uključujući obim transakcije, vrednosti plaćanja i veze do računa mazgi - kako bi otkrilo značajne osobine prevaranata. Postavljajući tu inteligenciju sa postojećim sistemima banke, CFR zaključuje rizik od svakog predstojećeg plaćanja i daje ocenu rizika u realnom vremenu. Ranije ove godine, Mastercard i Feedzai najavili su planove za skaliranje rizika od prevare potrošača kupcima na ključnim tržištima. 

Iako Mastercard ima mrežni uvid u transakcije svojih klijenata, ima ograničenu vidljivost u drugim digitalnim interakcijama potrošača. Telekomi, s druge strane, ne mogu da vide gde i kada kupci troše. Ali oni mogu pristupiti nizu podataka o povezivanju. U stvari, bežični provajderi su pouzdani izvori za korisnikov mobilni broj, lokaciju i istoriju poziva. Sve se može zamagliti ili manipulirati u operativnom sistemu telefona, ali ne i u bazi podataka mobilne mreže. 

Saradnjom sa Deutsche Telekomom i GSMA, Mastercard želi da proširi vidljivost prevara i slepih tačaka prevara. Na primer, kada su telekomunikacioni operateri analizirali istoriju poziva klijenata banaka koji su postali žrtve prevara, otkrili su da je 80% bilo na telefonu - verovatno sa svojim prevarantima - dok su odobravali transfere.  

Otkrivanjem ovih novih obrazaca u podacima, Mastercard i njeni partneri omogućavaju otkrivanje rizičnih transakcija mnogo ranije. 

"Mi smo stalno napadnuti od strane prevaranata", kaže Andrzej Ochocki, šef upravljanja identitetom u Deutsche Telekomu. „Ali udružujući snage sa Mastercardom, danas možemo zaštititi kupce od prevare i ostati ispred novih oblika sajber kriminala.“ 

Potrošači se takođe mogu zaštititi pazeći na crvene zastave - poput poruka ili poziva sa nepoznatih brojeva, čudnih veza i zahteva za lične podatke. Prevaranti često stvaraju lažni osećaj hitnosti, pa budite oprezni pritiska da preduzmu hitne mere. Ako primite poziv od nekoga ko tvrdi da je iz vaše banke ili kompanije za kreditne kartice, prekinite vezu i pozovite broj na veb lokaciji institucije.  

„Ako uspijemo da svaka karika u lancu, od telekomunikacija preko finansijskih institucija do kupaca, učini svoj deo“, kaže Cockle, „možemo učiniti digitalno doba mnogo sigurnijim za sve.“