Nekoliko dana nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih n acija usvojila Globalni digital ni sporazum, ambiciozan plan za obezbeđivanje otvorene, inkluzivne i sigurne digitalne budućnosti za sve, desetine političara, aktivista, finansijskih i tehnoloških rukovodioca sastalo se u Mastercardovom tehnološkom centru na Menhetnu kako bi razgovarali o načinima da se to sprovede u praksi na samitu Digital Transformation Together.

Oni su podelili uvide o tome kako tehnologija može pomoći u rešavanju nekih od najvećih svetskih izazova, od klimatskih promena do problema sa sajber bezbednošću. Zahvaljujući digitalnom i tehnološkom napretku, rekao je Jon Huntsman, predsednik Mastercard-a za strateški rast, „nikada nismo živeli u nadanijem trenutku“.  

Evo četiri oduzimanja: 

Globalni digitalni pakt poziva na univerzalnu povezanost, zaštitu ljudskih prava na mreži, digitalnu inkluziju i jednakost i poboljšanje poverenja u tehnologiju. Povezivanje je posebno neophodno za Afriku, gde bi mogla pomoći u iskorištavanju radne snage kontinenta, najmlađe na svetu, rekao je Bosun Tijani, nigerijski ministar komunikacija, inovacija i digitalne ekonomi je: „Moramo ulagati u okosnicu podataka Afrike.“

Ali ovaj visoki poredak može se postići samo ako privatni i javni sektor rade zajedno, rekla je Julie Monaco, predsednica Poslovnog saveta za međunarodno razumevanje. Iako postoji „ogromna količina pozitivnosti i energije u vezi sa inovacijama koje privatni sektor može doneti za unapređenje inkluzivnije digitalne ekonomije“, kaže Tim Murphi, glavni administrativni direktor Mastercarda, on je takođe izrazio zabrinutost zbog fragmentacije digitalnih standarda i sve većeg protekcionizma.

Tu poslednju zabrinutost podelio je bivši kolumbijski predsednik Ivan Dukue Markuez. On je pozvao latinoameričke lidere da pregovaraju o propisima koji podstiču globalnu trgovinu, čine Latinsku Ameriku centrom održivih data centara i ulažu više u sajber bezbednost i blockchain tehnologiju.

Nalazimo se na prekretnici, rekla je Ejmi Poup, generalna direktorka Međunarodne organizacije za migracije UN-a, gde je više ljudi sada raseljeno zbog klimatskih promena, a ne sukoba. "Potrebna nam je promena uma kada su u pitanju humanitarni sistemi", rekla je ona. Pope je sugerisao da bi migranti mogli da ožive ekonomije sa starenjem radne snage kao što su Italija ili Portugal, na primer. A kako migranti često nastavljaju da podržavaju ekonomije kod kuće - doplaćujući više od 800 milijardi dolara godišnje u svoje zemlje porekla - trebalo bi im bolje služiti lakšim načinima da prebace svoj novac.

Upitan šta danas dobro funkcioniše, Papa je po hvalio Indi ju što je pregovarala o više od desetak sporazuma o mobilnosti za zapošljavanje sa drugim zemljama kako bi se indijskim radnicima omogućilo rad u kvalifikovanim industrijama širom sveta. Takođe je pohvalila nemački sporazum koji omogućava migraciju iz Keni je. 

Digitalne prevare i prevare ciljali su oko sedam od 10 ugroženih ljudi širom sveta, a trećina njih je pretrpela gubitak sa malo nade za pravnu zaštitu, kaže Helena Leurent, generalna direktorka Consumers International, krovne grupe za organizacije za zaštitu potrošača. Zaključak: Potrošači moraju biti u mogućnosti da veruju načinu na koji se koriste njihovi podaci, biti zaštićeni od skrivenih naknada, ponuditi im alati za upravljanje ekonomskim šokovima i biti deo procesa prilikom dizajniranja novih politika i propisa. „Rizik je da nejednakosti postaju sve veće, a poverenje se potkopava“, rekla je ona.

Međunarodna privredna komora Predsjedavajući Philippe Varin pripremio je listu političkih i regulatornih preporuka koje bi mogle pomoći da se usadi više povjerenja u digitalnu ekonomiju. To je uključivalo značajna kapitalna ulaganja Svetske banke u održivost, ublažavanje propisa kako bi se olakšala ulaganja velikih banaka u projekte čiste energije, ugovor o recikliranju plastike i više digitalne sigurnosti. "Uvek postoji tenzija", priznao je on, "između inovacija i regulacije."