Skip to main content

Održivost

24. juna 2024

 

Kako indeks održive potrošnje pokazuje da možemo napraviti razliku

Znamo kako da smanjimo svoj uticaj. Indeks pokazuje koji koraci mogu maksimizirati uticaj održivih izbora.

Malin Berge

Viši potpredsednik,

Laboratorija za inovacije održivosti,

Mastercard

Mathias Vikstrom

Izvršni direktor, Doconomi

Bez obzira da li rezervišemo letove ili recikliramo naš otpad, većina nas je široko svesna uticaja našeg načina života na klimu. Znamo da putovanje u inostranstvo na velike udaljenosti ima ozbiljan uticaj na naš ugljenični otisak. I nadamo se da će marljivo odvajanje različitih vrsta plastike pre recikliranja napraviti neku razliku po zdravlje planete.

Može biti teško zaista izmeriti kakav uticaj naše akcije imaju na životnu sredinu. Tokom našeg svakodnevnog života, skoro sve što radimo ima neku vrstu posledica na klimu, od uključivanja tuša do putovanja na posao do kupovine šoljice kafe.

Na kraju, dve trećine globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte nastaje iz našeg životnog stila. Iako bi potrošači mogli biti u iskušenju da sačekaju da industrija i regulatori reše uticaj korporativnih lanaca snabdevanja na životnu sredinu, ove emisije su blisko povezane sa potražnjom potrošača. Ako će društvo postići naše globalne ciljeve dekarbonizacije, onda promene moraju uključivati pojedinačne akcije.

A promene u načinu života mogu da naprave razliku u smanjenju emisije ugljenika, prema Međuvladinom panelu o klimatskim promenama, telu međunarodnih naučnika koje su okupile UN. U iz veš taju iz 2022. ukazuje na sociokulturne i lične promene potrošnje kao ključne pokretače ublažavanja uticaja na klimu, pomažući u odbijanju porasta globalnih temperatura i ispunjavanju međunarodnih obaveza prema Pariškom sporazumu. Olakšavanje ljudima da koriste čistije oblike transporta ili jedu više biljne hrane, na primer, moglo bi smanjiti globalnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 40% do 70% do 2050. godine.

Ali odakle da počnemo da pravimo neophodne promene koje našoj planeti tako očajnički trebaju? Jedan od alata koji može pomoći u mapiranju potencijalnih uticajnih promena je Indeks održive potrošnje, koji su razvili Mastercard i Doconomi, vodeća fintech kompanija koja bankama pruža inovativne alate za pokretanje klimatskih akcija i finansijskog blagostanja. Indeks koristi uvide zasnovane na podacima kako bi pomogao pojedincima i donosiocima odluka u poslovanju i vladi da procene i sprovedu napore za smanjenje emisije ugljenika.

Kombinovanjem podataka o potrošnji Mastercard-a sa Doconomy-jevim Alandskim indeksom procenjenog uticaja transakcija na CO2, stvorena je kvantitativna mera ukupnog ugljičnog otiska potrošača u Švedskoj - pokazujući, na primer, da emisije koje proizilaze iz potrošnje na vazdušni saobraćaj i gorivo ne opadaju tako brzo kao one na maloprodajnu potrošnju.

Indeks zatim koristi interaktivne simulacije za modeliranje prelaska na potrošnju sa niskim udjelom ugljenika u čitavoj populaciji - kakav bi bio uticaj kupovine više rabljene robe ili jedenja manje mesa - i upoređuje ga sa trenutnim nivoima emisija. Donosioci odluka mogli bi da koriste modele Indeksa održive potrošnje kako bi pristupili holističnijem pogledu na uticaj emisija odluka o kupovini potrošača, omogućavajući im da maksimiziraju uticaj prilikom dizajniranja proizvoda i politika koje podržavaju i podstiču pomake ka održivijim izborima.

" Kada možemo da inspirišemo, informišemo i omogućimo potrošače pre nego što donesu odluke, zaista ćemo početi da pravimo promene koje našoj planeti tako očajnički trebaju. "

Malin Berge and Mathias Wikström

Indeks održive potrošnje osmišljen je sa razumevanjem da bi svaka stvarna promena dobila na snazi, treba da prevaziđe tri ključna izazova među potrošačima.

Prvi je nedostatak inspiracije. Uz egzistencijalnu pretnju klimatskih promena, lako je podleći osećaju fatalizma. Naša promenljiva klima već izaziva glad, poplave i pož are, a svake godine su pogođeni milioni ljudi, često oni u najugroženijim zajednicama. Ali iako saosećamo i pomažemo onima koji su već pogođeni, ne možemo sebi dozvoliti da mislimo da je to jedini mogući ishod. Umesto propasti i mraka, osećaj nade i optimizma može pojačati poruku da odluke koje potrošači donose čine razliku i da naša budućnost već nije odlučena.

Drugi je nedostatak informacija. Potrošači moraju da znaju koje odluke donose će imati najznačajniji uticaj. Klimatska pismenost mora biti proširena, tako da smo svi svesniji uticaja naših izbora i bolje informisani da donosimo održivije odluke. Kreatori politike takođe mogu imati koristi od toga da imaju ovaj front i centar za pismenost.

Indeks je polazna tačka za pružanje ove vrste informacija, praćenje potrošnje u odnosu na obaveze ugljenika, čineći rezultate naših individualnih izbora transparentnijim i pokretajući podršku za efikasnije politike. Iako postoji ogromna snaga u prikupljanju i analizi podataka, na kraju krajeva, trenutno radimo unazad, gledajući šta se dogodilo kako bismo informisali naše odluke u budućnosti. Da bismo napravili sledeći korak, moraćemo da poboljšamo isporuku ovih informacija, predviđajući, gledajući unapred i dopirući do ljudi pre nego što rezervišu svoje taksije ili kupe majice. U budućnosti će ova vrsta podataka morati da postane detaljnija i šire dostupna kako bi se povećao uticaj na svakodnevnu kupovinu.

Treći izazov je nedostatak opcija. Sve je dobro i dobro inspirisati ljude da naprave pozitivne promene i dati im informacije da znaju koja promena čini najveću razliku. Ali ako ne postoji način da se zaista izvrše te promene. onda naši napori oko obrazovanja mogu rezultirati daljim pesimizmom. Sa tehnologijom i podacima koje imamo pri ruci, na primer, možemo učiniti opcije sa niskim udjelom ugljenika od putovanja do maloprodaje pristupačnije, intuitivnije i bez trenja. Što više možemo pokazati i proaktivno ponuditi alternative, lakše je napraviti taj izbor.

Kada možemo da inspirišemo, informišemo i omogućimo potrošače pre nego što donesu odluke, zaista ćemo početi da pravimo promene koje našoj planeti tako očajnički trebaju.