Okrug Yizhuang u Pekingu (takođe poznat kao Pekinški e-grad) nedavno je bio domaćin drugog izdanja robotizovanog polumaratona, takmičenja osmišljenog posebno da pomeri granice humanoidne robotike izvan kratkih, koreografisanih tehničkih demonstracija. Na događaju su hiljade ljudi učestvovale u takmičenju na istoj ruti, upravljajući i manevrišući robotima dok su trčali u odvojenim trakama pored njih. Roboti nisu bili tu da dokažu da mogu biti bolji od ljudi, već koliko pouzdano mogu da funkcionišu u aktivnostima visokog intenziteta i na duge staze, poput trčanja.
Zašto je ovo važno na praktičnom nivou? Jer se i izdržljivost sada meri. Robot koji može da radi sat vremena potencijalno može da hoda satima (ili danima) u fabrici, skladištu ili na mestu katastrofe, u okruženjima gde se stabilnost, navigacija i energetska efikasnost mogu primeniti u realnim industrijskim scenarijima.
Ovogodišnje učešće bilo je veće nego prošle godine (oko 21 humanoidni robot) sa više od 100 robota koji su učestvovali u događaju, pri čemu su roboti bili u rasponu od potpuno autonomnih navigatora do jedinica vođenih daljinski. Bilo je i međunarodnog učešća u takmičenju, uključujući Nemačku, Francusku, Portugal i Brazil, iako su kineski timovi preuzeli većinu učešća.
Organizatori su koristili pravila koja bi mogla favorizovati autonomiju, uključujući množenje vremena završetka timova za robote na daljinsko upravljanje sa 1,2, meru za koju je Liang Liang, zamenik generalnog sekretara Kineskog instituta za elektroniku, rekao da je namenjena „podsticanju istraživanja i razvoja autonomne navigacije”.
Robot Lightning, razvijen od strane kineske kompanije za pametne telefone Honor, bio je istaknuti u autonomnoj kategoriji, završivši polumaraton za samo 50 minuta i 26 sekundi. Trenutni svetski rekord koji drži čovek postavio je ugandski olimpijski medaljista Jacob Kiplimo, 57 minuta i 20 sekundi, sedam minuta duže od njegovog android pandana. Impresivno s obzirom na to da je pre samo godinu dana robotima za isti polumaraton trebalo dva i po sata da pređu istu udaljenost.
Ali ova trka je i dalje bila haotična, kao što su to često i drugi inženjerski testovi, sa više robota koji su se saplitali usput, udarali u prepreke i kojima je bila potrebna pomoć timova duž staze. Čak je i pobednički robot udario u barikadu pri kraju trke i morao je da bude podignut pre nego što je završio. Ali ono što je bilo jasno jeste da je napredak u robotskoj industriji napravio ogroman iskorak u poređenju sa prošlom godinom. Ove godine, nekoliko vodećih takmičara je postiglo vremena koja bi profesionalni ljudski trkači sanjali da ostvare.
