Očekuje se da će se globalna ekonomija 2025. ubrzati do rasta od 3.2% u 2025. godini, prateći tempo od 3.1% u 2024. godini, prema najnovijem iz veštaju Economic Outlook 2025 Mastercard Economic Institute. Evropska ekonomska putanja suočit će se sa vjetrovima od strože fiskalne politike i trgovinske neizvjesnosti i vjetrovima od labavije monetarne politike i čvrstih potrošačkih osnova. Međutim, putanje inflacije i rasta trebalo bi da nastave da se stabilizuju.
Oslanjajući se na jedinstvenu analizu agregiranih i anonimnih podataka i izvora trećih strana, izveštaj „Ekonomski izgledi 2025“ analizira ključne trendove na 74 globalna tržišta, pri čemu se Evropa pojavljuje kao fokusna tačka za narednu godinu.
Ključni nalazi iz izveštaja uključuju:
- Umereno ubrzanje rasta za Evropu. Očekuje se da će se globalna ekonomija 2025. ubrzati do rasta od 3,2% u 2025. godini, nakon brzine od 3.1% 2024. godine, sa skromnom ekspanzijom u Evropi. U Nordijskim zemljama rast će porasti sa 1.3% na 1.7%, a u centralnoj i istočnoj Evropi sa 1.8% na 3.0%. Iako će se inflacija u većini evropskih zemalja verovatno približiti cilju centralne banke kako se inflacija usluga hladi, rast će se suočiti i sa zadnjim vetrom smanjenja kamatnih stopa i sa poteškoćama zbog strožih fiskalnih politika i neizvesnosti u globalnoj trgovini.
- Evropski potrošači ostaju otporni. Predviđa se da će stope nezaposlenosti ostati istorijski niske, čak i ako su nešto veće. Rast realnog raspoloživog dohotka - razlika između povećanja plata i inflacije - ostaće pozitivan, osiguravajući kontinuirani oporavak kupovne moći potrošača. U međuvremenu, niže kamatne stope će olakšati hipotekarni pritisak domaćinstava sa promenljivim hipotekama. U nordijskim zemljama, gde dominiraju hipoteke sa promenljivom stopom, niže kamatne stope su postavljene da revitalizuju tržišta nekretnina i potrošnju domaćinstava. Niže kamatne stope takođe bi trebalo da obeshrabre trenutno visoke stope štednje domaćinstava.
- Putni blizanci dobijaju na popularnosti. U sektoru putovanja, evropski putnici koji su svesni cena odlučuju se za " putničke blizance“ - jeftinije ili manje prepune alternative popularnim destinacijama. Na primer, Dablin je svedok većeg rasta hotelskih transakcija u poređenju sa Londonom, dok Kopenhagen nadmašuje Amsterdam. Slično tome, Stokholm, „Venecija severa“, dobija na snazi nad Venecijom, a Sevilja nudi privlačnu alternativu Madridu. Unutraregionalna putovanja, posebno unutar Evrope, dominiraju prekograničnom hotelskom potrošnjom.
- Kontinuirani fokus na iskustva. Trošenje na iskustva i "velike trenutke" ostaje robusno. Međutim, očekuje se da će pad kamatnih stopa proširiti potrošnju povećanjem kupovine artikala sa velikim ulaznicama kao što su elektronika, nameštaj i uređaji. Međutim, evropski potrošači i dalje traže vrednost i ostaju osnaženi jer im inovacije i digitalizacija u maloprodajnom sektoru pružaju veći izbor, a preduzećima operativnu efikasnost.
- Uspon SheEconomy. Globalno tržište rada, uključujući Evropu, beleži značajan porast žena koje ponovo ulaze u radnu snagu, poznat i kao fenomen „SheEconomi“. Skoro sve evropske ekonomije zabeležile su značajno povećanje stope učešća ženske radne snage, vođeno fleksibilnijim radnim aranžmanima, većim otvaranjem radnih mesta u sektorima poput zdravstva i obrazovanja i nižom polaznom tačkom koja omogućava veći prostor za rast.
Natalia Lechmanova, glavna ekonomista Evrope u Mastercard Ekonomskom institutu kaže: " Evropski ekonomski rast će se skromno ubrzati 2025. godine, podržan padom kamatnih stopa, ali će ostati meki jer će stroža fiskalna politika i trgovinska neizvesnost delovati kao protivvetar. Potrošači će ostati svetla tačka, potkrepljena snažnim osnovama potrošača i stalnim oporavkom kupovne moći. Čak i kada je osetljivost na cene umerena, potrošači će verovatno nastaviti da cene vrednost kada biraju obogaćujuća iskustva ili nove stvari. "
