Ekosistem digitalnih sredstava mogao bi biti priča o povratku 2024. godine, nakon suzbijanja zlonamjernih aktera i povećanja regulatorne jasnoće na ključnim tržištima. Povjerenje investitora se vratilo, glavne finansijske institucije uskaču, a kripto kompanije pronalaze inovativne nove načine da opslužuju sve obrazovaniju bazu potrošača.

Ovo se poklapa sa rastom novčanika za samostalno čuvanje sredstava, poznatih i kao nemaljidni novčanici. Oni se razlikuju od kripto novčanika koje nude centralizovane berze po tome što vlasnik novčanika za samostalno čuvanje ima potpunu kontrolu, odnosno upravlja svojim digitalnim sredstvima.  

To je kao da imate gotovinu u novčaniku umjesto na vašem bankovnom računu, objašnjava Lorenzo Santos, viši menadžer proizvoda za blockchain kompaniju Consensys, čija ponuda uključuje MetaMask novčanik za samo-čuvanje. Vi ste odgovorni za čuvanje tog novca i možete mu pristupiti u bilo kojem trenutku.  

Iako ljudi cene mir koji pružaju novčanici za samostalno čuvanje — vi držite sopstvena sredstva — istorijski je bilo teško da lako troše sredstva na bilo šta izvan kripto sveta. Na primjer, ako želite da potrošite svoje kripto sredstva, prvo morate da ih prebacite na berzu – vrstu izloženosti koju pokušavate da izbjegnete – i konvertujete ih u tradicionalnu valutu prije nego što ih prebacite na svoj tradicionalni bankovni račun. Te složenosti nanose štetu i potrošačima i trgovcima tako što otežavaju pristup kupovnoj moći pohranjenog kripta.  

Složenost ovog procesa predstavlja prepreku i za kupce i za prodavce jer ograničava izbor i kupovnu moć pohranjenih kriptovaluta, prema navodima Raja Dhamodharana, koji globalno vodi blockchain i digitalne imovine Mastercard-a.

Neke regulisane, centralizovane berze kriptovaluta su rešile problem tako što su sarađivale sa izdavačkim bankama, mrežama za plaćanje kao što je Mastercard i drugim tehnološkim enablerima da pokrenu prilagođene platne kartice, sa istim merama bezbednosti koje zahtevaju lokalni regulatori. Ali pokretanje kartice za novčanike za samostalno čuvanje sredstava je sasvim drugačija stvar.  

Zato je Mastercard tokom protekle godine radio sa koalicijom industrijskih lidera, uključujući MetaMask, širom regiona, izdavača, menadžera kartičnih programa i tehnoloških omogućioca, da bi spojio najbolje iz tradicionalnih i decentralizovanih finansijskih svjetova za korisnike širom svijeta. Rezultat je novi Web3 kartični program koji omogućava korisnicima novčanika za samostalno čuvanje da izvrše kartična plaćanja gdje god Mastercard bude prihvaćen — uz zadržavanje sredstava do trenutka kupovine i s većom sigurnošću zahvaljujući Mastercard-ovom procesu upravljanja sporovima i zaštitama od povrata sredstava.  

Standardi koje je kreirao Mastercard u saradnji sa svojim partnerima takođe uključuju protokole za upoznavanje sa klijentima (know-your-customer) i pranje novca, mogućnost pregleda istorije transakcija i reverziju transakcija. 

Ako želim da korisnici novčanika sa samostalnim čuvanjem sredstava mogu da troše svoj novac, mora postojati zajedničko razumijevanje o tome kako to da postignemo,” kaže Dhamodharan. Nalazimo se u poslu da vaš novac radimo za vas na bezbjedan, jednostavan i dosljedan način, gdje god u svijetu da ste, i kako god želite da ga trošite.  

Kartica MetaMask lansira se kao pilot projekat sa odabranom grupom korisnika u Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropi. 

“Estamos eliminando la fricción que tradicionalmente ha existido entre la cadena de bloques y los pagos tradicionales”, dice Santos de Consensys. “Esto es un cambio de paradigma que ofrece lo mejor de ambos mundos.” 

Las características de la tarjeta Web3 generan confianza y elección y mejoran la experiencia del usuario, e incluso podrían expandir la inclusión financiera. 

„Mislim da gradimo prema viziji koja omogućava ne-kustodijalne neobankarske usluge,“ kaže Simon Jones, glavni komercijalni direktor kripto platne kompanije Baanx, koja radi sa Mastercard-om na inicijativi kartica Web3 putem njihove platforme Crypto Life. „Svako ko ima pristup mobilnom telefonu bi trebao da ima pristup osnovnim finansijskim uslugama po defaultu. Ovo bi imalo ogromne implikacije u zemljama sa velikim brojem neoformljenih ili nedovoljno bankovnih pojedinaca.“