Skip to main content

Naši ljudi

17. decembar, 2024.

  

Softverski inženjer, željan pomoći, koristi svoje vještine na aplikaciji za prehranjivanje beskućnika

Jakob Skov je takođe mentorisao mlade programere da razviju aplikaciju za jednu neprofitnu organizaciju u Kopenhagenu koristeći višak hrane iz restorana i prodavnica za ishranu ljudi koji žive na ulicama.

Osoba predaje tanjir hrane nekome u narodnoj kuhinji.

Jakob Skov

Stariji Softverski Inženjer, Mastercard

Prošle godine, kada sam čuo da JunkFood treba pomoć, odmah sam se prijavio — ali ne zbog imena. JunkFood je zapravo neprofitna organizacija u Kopenhagenu koja svakodnevno priprema zdrave, tople obroke za ljude koji žive na ulici. Oko 40% sastojaka koji se koriste u obrocima dolazi iz viška hrane koju donira nekoliko proizvođača i trgovaca koji sarađuju s neprofitnom organizacijom.

JunkFood je želeo aplikaciju za direktno angažovanje s osobama koje služi, pružajući detalje o svakom obroku, dok takođe omogućava korisnicima komunikaciju sa kuvarima organizacije o svojim individualnim potrebama i ukusima. Naposletku, ljudi koji žive na ulicama takođe imaju dijetetske restrikcije i preferencije hrane, da ne spominjemo posebne prilike za slavlje. Zar svi ne zaslužuju tortu na svom rođendanu? JunkFood je želio aplikaciju koja bi omogućila klijentima da zatraže te jednostavne užitke. 

Kao stariji softverski inženjer u kompaniji Mastercard, specijalizujem se za ovu vrstu posla. Volontirao sam u JunkFoodu, pomažući im s drugim računalnim aplikacijama, otprilike četiri godine, pa sam znao da će projekt biti zabavan. Pomažući ljudima u zajednici donosi mi radost.   Pa ipak, nisam imao pojma koliko će ovo iskustvo biti nagrađujuće. 

Mastercard Payment Services surađuje lokalno s IT Univerzitetom Kopenhagena. Moj projekt je postao Mastercard-ov doprinos projektu studenata druge godine bachelor studija. To bi bila odlična prilika za učenje za studente, dajući im šansu da uvježbaju svoje vještine u stvarnom okruženju. Sedam studenata programiranja uključilo se u projekt, a ja bih služio kao njihov Scrum product owner.

Ovo je predstavljalo lični izazov za mene: smatram se introvertom i navikao/la sam da radim sam/a. Sada bih morao da se potrudim da budem otvoreniji kada radim sa studentima. 

Ipak, studenti i ja smo odmah zasukali rukave. Projekt smo podijelili na šest dvosedmičnih segmenata, ili 'sprinteva'. Dao sam im programski jezik koji će koristiti i prioritizovanu listu onoga što sam se nadao da će postići tokom svakog sprinta. Jedan od prvih zadataka bio je razgovor s administrativnim liderima i kuvarima JunkFooda. Također su razgovarali s nekim ljudima koje JunkFood opslužuje, a većina njih posjeduje mobilne telefone. Bilo je važno da studenti nauče o potrebama svih koji će koristiti ovu aplikaciju, u svim njenim aspektima.

Pružao sam smjernice u svojoj ulozi vlasnika proizvoda, a studenti su izgradili aplikaciju. Govorio sam im da trebamo dugme ovdje ili da treba izvesti određenu funkciju, ali bih se zatim povukao i pustio ih da sami, kao tim, pronađu rješenja. Tako stvari funkcionišu u stvarnim profesionalnim okruženjima. I bili su više nego dorasli izazovu. 

Bio sam veoma zadovoljan studentima i njihovim radom — i bio sam iznenađen koliko su bili odlučni i ozbiljni. Još je rano u njihovom obrazovanju da počnu da rade u Mastercardu, ali jednom kad diplomiraju, mogu ih zamisliti kao buduće kolege. Iskustvo mi je ulilo veru u nadolazeću generaciju programera. I naučio sam mnogo o upravljanju ljudima. Čak i u našem malom timu, postojale su različite osobnosti, i video sam da je svaka imala svoj stil rada i komunikacije. Čak su i studenti osvojili drugu nagradu na Nordea Quality takmičenju među 14 projekata koji učestvuju sa drugim kompanijama.

Ranije ove godine, Mastercard je prepoznao moj rad sa CEO Force for Good nagradom, najvišom nagradom kompanije za volontiranje. Awards su važan događaj u Mastercardu, i cela kompanija slavi svoje pobednike. Ponekad mi je pažnja bila izazovna, ali priznanje dolazi s novčanom nagradom od 1.000 dolara za Junkfood. Nevoljno sam dopustio sebi da prihvatim da sam u centru svega. 

Veoma sam uzbuđen zbog zvaničnog pokretanja aplikacije, koje će se, nadam se, uskoro dogoditi, i nastaviću saradnju sa JunkFood sledeće godine. Imamo mnogo ideja, sa gomilom stvari na listi obaveza, i to je važan posao. Nije svako u gradu čuo za JunkFood, ali ljudi koji trebaju hranu su zaista srećni zbog toga.